Даунтонска опатија

Роберт и Кора Краули немају мушких потомака, те ће по закону њихово велико имање припасти најближем рођаку уместо њиховој кћерки Мери. Међутим, оба потенцијална наследника страдају на Титанику 1912, па су Краулијеви принуђени да траже новог. Кори и њеној свекрви, грофици Грантам, не допада се та идеја. Оне мисле да Мери треба да добије своје наслество па макар закон био прекршен. Гроф им убрзо представља младог адвоката Метјуа Краулија и његову мајку, леди Изабел. Упркос њиховој понизности и љупкости, не дочекује их топла добродошлица. Мери и њена баба ће искористити сваку прилику да их понизе и ставе им до знања да нису исти ниво. Међутим, гроф и грофица ће се трудити да се према њима опходе онако како доликује и како заслужују, па макар то било противно жељама њихових кћерки и мајке. Стара грофица ће први пораз доживети када леди Изабел буде проглашена за новог покровитеља сеоске болнице - функцију коју је ова обављала деценијама.