Rade Marković
Радомир „Раде“ Марковић (Београд, 14. октобар 1921 — Забок, 10. септембар 2010) био је српски позоришни и филмски глумац.
Био је истакнути члан Београдског драмског позоришта 1950 — 1952. и 1954 — 1966. године, али је играо и на свим другим београдским сценама, на којима је остварио преко 200 улога. Нарочито је био сугестиван у карактерним улогама најширег распона.
Био је професор глуме на Академији драмских уметности у Новом Саду од 1983. до 1999. године. Где је извео 4 класе глумаца међу којима су Марко Живић, Милица Зарић, Срђан Тимаров, Драган Вујић, Радмила Томовић, Милан Чучиловић.
Позоришту је остао веран и након одласка у пензију, па све до своје смрти.
Дана 6. октобра 2010. године требало је да игра на премијери представе Златно теле у Народном позоришту у Београду, у режији његовог сина Горана Марковића.
Био је спикер у првим филмским новостима по ослобођењу Београда, као и у многим краткометражним филмовима.
Био је на одмору у Клањцу, у кући своје друге супруге, када му је позлило. Преминуо је 10. септембра 2010. године у 89. години живота на кардиолошком одељењу болнице у Забоку, у Хрватској. Сахрањен је 15. септембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду .
