Dragomir 'Gidra' Bojanić
Гидра је рођен у Крагујевцу 13. јуна 1933. године. У раној младости живот га је поставио пред највеће изазове, пошто је након Другог светског рата изгубио оба родитеља и остао сироче. Гидрина мајка Новка умрла је од туберкулозе, а када је глумац имао девет година, стрељали су његовог оца Јоцу који је био официр Југословенске војске и припадник гарде. Губитак породице није успео да сломи његов дух, па је у родном граду завршио средњу школу за прераду меса, воћа и поврћа. Имао је и квалификацију стечену у СТШ Крагујевац за хемијско-технолошки одсек. Након матуре, годину дана радио је у фабрици конзерви „Црвена звезда“, али је волео уметност и сцену, те уписује Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, у класи Раше Плаовића. Био је члан аматерског позоришта „Света Младеновић“ из којег је прешао у Крагујевачко народно позориште, чији је био дугогодишњи члан. Потом уписује Академију за позориште, филм, радио и телевизију и, као студент прве године, почиње да игра Миткета у Народном позоришту у представи Коштана, остваривши прву велику улогу. Од 1964. до 1966. године био је члан Југословенског драмског позоришта у Београду. Филмску каријеру започиње 1955. године епизодном улогом у филму Жике Митровића Ешалон доктора М., након које је уследио богати кинематографски опус. Главне и веће споредне улоге је играо у више од тридесет домаћих филмова, а снимао је и у Италији. Под псеудонимом „Ентони Гидра“ (Anthony Ghidra), Драгомир Бојанић је шездесетих година у Италији снимио десетак вестерна и акционих филмова. Надимак Гидра (Qhidra) у преводу значи змија. За улогу у филму Балада о револверашу (1967) режисера А. Калтабијана добио је и награду. На фестивалу у Пули 1974. године је освојио Златну арену за улогу партизана Тадије Чемеркића у филму Радомира Шарановића Свадба (1973) насталом према истоименом роману Михаила Лалића. Иако је снимио велики број филмова, највећу популарност, широм СФРЈ, стекао је улогом Жике Павловића — коју је, у десет делова филма Луде године, играо од 1977. до 1992. године. Такође је остао познат и по улози каплара Јанићија у филму Марш на Дрину, Жике Митровића из 1964. године. Највећу популарност на телевизији је стекао 1972. године, улогом мајстор Лалета у серији Мајстори. Такође је остао познат и по улози агента Микуле у серији Повратак отписаних из 1978, као и Крстивоја Крстића у популарној серији Врућ ветар из 1980. године. Његова супруга, Љиљана Контић, такође је била глумица. Венчали су се 1966. године. Са њом има ћерку Јелену, рођену 1970. године. Преминуо је 11. новембра 1993. године, у Београду, од рака јетре. Током лечења био је на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду.Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
